29.03.2018.
Аутори текста: Амбасадорица САД-а у БиХ Мауреен Цормацк и амбасадор Ларс Гуннар Wигемарк, шеф Делегације ЕУ и специјални представник ЕУ у БиХ
Остало је свега неколико седмица до објављивања општих избора, а бх. политичари имају све мање времена. Постоји договор да су реформе неопходне. Оно што недостаје је политичка воља да се постигне компромис. Као грађани једне демократске земље, људи у БиХ имају право да очекују да се избори одрже, а њихови резултати проведу.
Веома смо забринути чињеницом да бх. лидери занемарују своју одговорност и не схватају озбиљно ризик избијања политичке кризе. То је неприхватљиво. Уколико се резултати општих избора не буду могли провести, биће јако тешко формирати институције власти. То ће имати негативне посљедице по сваког грађанина. Зашто? Зато што баш те институције усвајају буџете, а из тих буџета се издваја новац за трошкове комуналија, попут водоснабдијевања, гријања, школа, здравствене заштите и пензија. Без функционалне власти, доћи ће до друштвених и економских компликација.
Потреба за компромисом
Бх. лидери сносе одговорност и имају капацитет да постигну компромис. Увјерени смо да ће једног дана БиХ заузети мјесто које јој припада у ЕУ и НАТО савезу. Стога се на изазове мора одговорити интерним, а не наметнутим рјешењима.
Политичари се бирају да би гарантовали грађанима сигурно и стабилно окружење – за испуњење ове обавезе биће неопходан компромис свих. Спремни смо наставити пружати подршку састанцима између странака и правну помоћ наших стручњака. Рјешење је могуће. Кључ је политичка воља коју мора показати сваки лидер у БиХ.
Шта би грађани могли разумно очекивати и тражити од својих политичких лидера? У функционалној демократији, грађани имају право бирати своје лидере и имају право на функционалну власт која ће се формирати након избора. Политички лидери морају постићи договор о минимуму неопходних промјена како би се октобарски избори одржали и њихови резултати провели – како би се ријешило питање избора Дома народа у Федерацији БиХ узимајући у обзир одлуку Уставног суда БИХ у случају Лјубић и постојећи правни оквир.
Шта је одлучено у случају Лјубић?
Уставни суд БиХ је у децембру 2016. донио одлуку да одређени дијелови текста Изборног закона БиХ нису у складу са Уставом БиХ јер доводе до прекомјерне или недовољне заступљености одређених етничких група из одређених подручја. Уставни суд је законодавцима дао шест мјесеци да усвоје неопходне промјене како би се ријешио овај проблем. У јулу 2017, након што Парламент није реаговао, Уставни суд је интервенисао и избрисао два дијела Изборног закона. Овај потез Уставног суда, иако оправдан недјеловањем Парламента, оставио је вакуум у одредбама Изборног закона које говоре о расподјели мандата у Дому народа Федерације БиХ. На политичким странкама је одговорност да пронађу трајно рјешење у складу са пресудом у случају Лјубић која захтијева пропорционалнију заступљеност чиме би се омогућило формирање Дома народа Федерације. То захтијева амандмане којима ће се успоставити равнотежа између пропорционалне заступљености, имајући у виду улогу Дома народа Федерације БиХ у заштити права свих конститутивних народа и широке географске заступљености, јер Дом народа Федерације БиХ, као и Заступнички дом Федерације БиХ, има потпуне законодавне овласти. Странке су разговарале о неколико могућих опција, али су до сада одбијале компромис.
Шта још треба урадити?
Постоје и друге ствари које сада треба промијенити да би се осигурало да институције функционишу на демократски начин. Напримјер, Клуб Срба у Дому народа Федерације БиХ који треба да има 17 делегата, тренутно има само 13 делегата. Клубови Бошњака и Хрвата имају по 17 делегата, а Клуб Осталих такође има прописани број од 7 делегата. Све су странке показале спремност да изврше промјене којима ће се осигурати да три конститутивна народа, укључујући Србе, буду у потпуности заступљена у Дому народа ФБиХ – што је добар примјер који показује да странке, када желе, могу постићи компромис. Странке такође треба да нађу рјешење за изборни ћорсокак у којем се налази Мостар гдје избори нису одржани од 2008. То је потпуно неприхватљиво у земљи која иде европским путем. На крају, политичке странке треба да искористе прилику да промијене и побољшају вјеродостојност и транспарентност изборног процеса на основу препорука Уреда за демократске институције и људска права ОСЦЕ које су урађене након општих избора 2010. и 2014. године.
Европски суд за људска права донио је неколико одлука које су босанскохерцеговачки лидери до сада игнорисали. Једна се односи на изборе три члана Предсједништва БиХ, али странке не могу да се сложе око тумачења ове одлуке, а времена је јако мало. Рјешење које се односи на Предсједништво, а које не би било у складу са релевантним пресудама Европског суда за људска права, представљало би корак уназад на путу БиХ ка ЕУ и НАТО савезу. Европски суд за људска права такође захтијева промјене у Дому народа БиХ, а потребно је промијенити и неке друге ствари чиме би се побољшао политички систем у овој земљи да би више био у служби грађана. Али, странке се прво морају фокусирати на приоритете који укључују Дом народа ФБиХ и Мостар, а сачекати период након избора за рјешавање осталих питања, укључујући Предсједништво, у складу са релевантним пресудама Европског суда за људска права и Уставног суда.
Зашто је то битно?
Изборна реформа је битна јер директно утиче на то ко ће заступати грађане и ко ће водити земљу. Сада није вријеме да се странке укопавају на својим позицијама којима се подрива напредак Босне и Херцеговине. Сада је вријеме за лидере да покажу своје лидерство кроз компромис. Ако се ова питања не ријеше, то ће имати озбиљне негативне посљедице и поткопаће настојања Босне и Херцеговине да напредује. Успјешни демократски системи изграђени су на одговорним институцијама и уважавању воље грађана. Неспремност политичких лидера да се издигну изнад уских интереса шаље поруку да босанскохецеговачки изабрани представници вјерују у демократске норме само онда када је то политички прикладно. На крају крајева, грађани БиХ су ти који дају политичарима овласти да их заступају, те могу – и требало би – да траже одговорност од својих изабраних званичника.
Изборна реформа јесте компликована. Али, вриједи компромиса — да би се избјегла политичка или економска криза, да би се осигурао правичнији систем заступања, да би БиХ дјеловала више у складу са европским стандардима и да би се заштитили грађани БиХ.
Прионимо на посао.