Европска комисија је данас усвојила стратегију за “Кредибилну перспективу проширења и појачан ангажман ЕУ са Западним Балканом”.
Као што је предсједник Јункер најавио у свом говору о стању Уније 2017. Европска комисија је данас усвојила стратегију за “Кредибилну перспективу проширења и појачан ангажман ЕУ са Западним Балканом”, потврђујући европску будућност региона као геостратешко улагање у стабилну, снажну и уједињену Европу засновану на заједничким вриједностима. Стратегија јасно назначава приоритете и области заједничке појачане сарадње, бавећи се конкретним изазовима с којима се суочава Западни Балкан, а посебно потребу за темљеним реформама и добросусједским односима. Кредибилна перспектива проширења захтијева трајне напоре и устрајне реформе. Напредак на европском путу је објективан процес заснован на заслугама, овисно о конкретним резултатима сваке појединачне земље.
Европска комисија је данас објавила шест водећих иницијатива – конкретне активности које ће ЕУ подузети током наредних година како би подржала напоре на трансформацији Западног Балкана у областима од заједничког интереса. То укључује иницијативе за јачање владавине права, појачану сарадњу у области сигурности и миграција кроз заједничке истражне тимове и Европску граничну и обалску стражу, проширење Енергетске уније ЕУ на Западни Балкан, те снижавање цијена роаминга и увођење широкопојасних услуга у региону. Стратегија такођер наглашава потребу да ЕУ буде спремна да прихвати нове чланице након што испуне критерије.
Предсједник Европске комисије Јункер изјавио је: “Улагање у стабилност и просперитет Западног Балкана значи улагање у сигурност и будућност наше Уније. Иако за вријеме овог мандата неће бити новог проширења, Европска комисија је данас поставила план европског пута за Западни Балкан. Са снажном политичком вољом, стварним и одрживим реформама и дефинитивним рјешењима за спорове са сусједима, земље Западног Балкана могу остварити напредак на свом европском путу. Да ли ће то бити постигнуто у потпуности ће овисити о објективним заслугама. Европска комисија ће бити ригорозна, али и правична. Крајем овог мјесеца посјетићу све земље Западног Балкана с јасном поруком: наставите са реформама, а ми ћемо наставити да подржавамо вашу европску будућност.”
Висока представница и потпредсједница Федерика Могерини је изјавила: “Западни Балкан је дио Европе: дијелимо исту повијест, исту географију, исту културну баштину, исте прилике и изазове, како данас тако и у будућности. Имамо заједнички интерес да све више и више блиско сарађујемо како бисмо нашем народу гарантовали економски и социјални развој и сигурност. Ова стратегија показује пут који имамо испред нас: да би свих наших шест партнера једном заувијек превазишли прошлост, да сви ми заједно учинимо процес приступања Западног Балкана у Европску унију трајним и наставимо са поновним уједињењем континента. Ова стратегија нама свима даје заједничку, јасну, недвосмислену, кредибилну и конкретну перспективу европских интеграција за сваког од наших шест партнера. Сљедећи мјесеци неће бити само интензивни, већ и пресудни како би се осигурало да се ова повијесна и јединствена прилика искористи”.
Комесар за европску сусједску политику и преговоре о проширењу Јоханес Хан нагласио је: “Данас потврђујемо да су врата наше Уније отворена за Западни Балкан, којег ЕУ већ окружује и да је наша понуда искрена. Са новим приступом, поткријепљеним конкретним мјерама, јачамо процес проширења који заузврат захтијева кредибилне напоре и реформе, посебно на јачању владавине права. Морамо радити за добробит грађана.”
Фокус на увјерљиве реформе и помирење
Како би испуниле критерије за чланство у ЕУ, а и у властитом интересу, земље Западног Балкана треба да проведу свеобухватне реформе у кључним областима. Владавина права, основна права и управљање се морају знатно ојачати. Реформе правосуђа, борба против корупције и организованог криминала и реформа јавне управе морају донијети стварне резултате те је потребно озбиљно побољшати функционисање демократских институција. Економске реформе морају се снажно проводити како би се ријешиле структурне слабости, ниска конкурентност и висока стопа незапослености.
Све земље морају недвосмислено, како ријечима, тако и дjелима, превазићи насљеђе прошлости, постизањем помирења и рјешавањем отворених питања, посебно граничних спорова, много прије приступања Европској унији. Потребан је свеобухватан, правно обавезујући споразум о нормализацији односа између Србије и Косова како би дошло до напретка на њиховим европским путевима.
Шест водећих иницијатива за подршку трансформације Западног Балкана
ЕУ је већ најважнији донатор и инвеститор у региону, као и политички партнер Западног Балкана. ЕУ је такођер највећи трговински партнер Западног Балкана с укупном годишњом трговинском размјеном од 43 милијарде еура (2016.). Европска комисија је данас представила шест водећих иницијатива које ће додатно ојачати нашу сарадњу у бројним областима и подржати процес трансформације на Западном Балкану. Ове водеће иницијативе усмјерене су на конкретне области од заједничког интереса: владавину права, сигурност и миграције, социо-економски развој, транспорт и енергетску повезаност, дигиталну агенду, помирење и добросусједске односе. Конкретне активности у овим областима предвиђене су од 2018. до 2020. године.
Како би се испунили циљеви Стратегије за Западни Балкан и подржала несметана транзиција ка чланству, неопходно је адекватно финансирање. Европска комисија предлаже постепено повећање финансирања из Инструмента за претприступну помоћ (ИПА) до 2020. године, у мјери у којој то допушта прераспођела унутар постојећег пакета. Само је у 2018. години предвиђено 1,07 милијарди еура претприступне помоћи за Западни Балкан, поред скоро 9 милијарди еура од за период од 2007.-2017.
Сљедећи кораци на путу ка ЕУ
Политика проширења ЕУ мора бити саставни дио шире стратегије за јачање Уније до 2025. године коју је предсједник Јункер представио у свом говору о стању Уније из септембра 2017. и његовом Плану за уједињенију, снажнију и демократскију Унију. Док би до тог датума ЕУ могла имати више од 27 чланица, динамика напредовања појединачних земаља Западног Балкана на путу ка ЕУ се заснива на њиховим властитим заслугама и властитој брзини, овисно од конкретних постигнутих резултата. Стратегија објашњава кораке које морају подузети Црна Гора и Србија како би довршиле процес приступања у перспективи 2025. године; док би друге земље то могле надокнадити, Црна Гора и Србија су једине двије земље с којима су већ у току преговори о приступању. Ова перспектива у коначници ће зависити о снажној политичкој вољи, постизању стварних и трајних реформи и коначним рјешењима спорова са сусједима.
Све земље Западног Балкана имају прилику кренути напријед на европском путу. Европска комисија оцјењује све земље на правичан и објективан начин на темељу властитих заслуга и брзине којом остварују напредак. Албанија и бивша југословенска Република Македонија остварују значајан напредак на европском путу, а Комисија је спремна да припреми препоруке за отварање приступних преговора, на основу испуњених услова. Комисија ће започети с припремом Мишљења о захтјеву за чланство Босне и Херцеговине након што прими свеобухватне и потпуне одговоре на Упитник. Уз непрекидан напор и ангажман, Босна и Херцеговина би могла постати кандидаткиња за приступање. Косово има прилику за одрживи напредак кроз проведбу Споразума о стабилизацији и придруживању и да напредује на свом европском путу уколико то допусте објективне околности.
Политичка преданост лидера из региона
Много посла је пред земљама како би дошле у позицију да задовоље услове и критерије за чланство у ЕУ. Стратегија наглашава да лидери у региону не смију остављати мјеста за сумњу када је у питању њихова стратешка оријентација и преданост. Управо су они ти који у коначници морају преузети одговорност да би ова повијесна прилика постала стварност.
Припрема ЕУ за добродошлицу новим чланицама
Сама ЕУ мора бити спремна за нове чланове породице – након што испуне услове – укључујући и из институционалне и финансијске перспективе. Унија мора бити јача, чвршћа и учинковитија прије него што постане већа. Како би осигурали учинковито доношење одлука, морамо користити гласање квалификованом већином у Вијећу у областима политике у којима је то већ предвиђено. Осим тога, Европска комисија представит ће могућности за даљње побољшање употребе гласања квалификованом већином у трећем тромјесечју 2018. године – како је најавио предсједник Јункер у обраћању о стању Уније 2017. године.
Потребан је и учинковитији систем за рјешавање системских пријетњи или кршења владавине права у било којој држави чланици ЕУ, а очекује се иницијатива Комисије у октобру 2018. године.
Коначно, морају се успоставити посебни аранжмани како би се осигурало да нове државе чланице не могу блокирати приступање осталих кандидата са Западног Балкана.